Tрећи Српски форум о управљању интернетом (IGF Србија 2024) одржан 11. септембра у Дорћол Platz-у у Београду. Домаћин форума била је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), а суорганизатори Министарство информисања и телекомуникација, фондација Дипло, Интернет друштво Србије огранак Београд и компанија Гренси, уз подршку Канцеларије повереника за заштиту равноправности и фондације Мрежа за сајбер безбедност.
Поздравне говоре упутили Дејан Ђукић, директор РНИДС-а и Јакуп Бериш, стални представник Програма УН за развој (UNDP) у Србији. Ђукић је указао на значај учешћа техничке заједнице у разговорима о управљању интернетом, на улогу РНИДС-а као домаћина локалног форума и учешће представника организације на регионалним и глобалном IGF-у годинама уназад. Г. Бериш је истакао важност два повезана глобална процеса – дигиталне и зелене транзиције. Иако се две области и даље често посматрају одвојено, UNDP их посматра као повезане путеве ка бржем одрживом и хуманом развоју, те настоји да их у свом раду интегрише у што већој мери, фокусирајући се на технологије и податке, вештине потребне за њихову примену, као и финансирање таквих пројеката.
Ченгетај Масангo, који се налази на челу Секретаријата Форума за управљање интернетом (IGF) Уједињених нација, имао је уводно излагање у ком је објаснио да глобални дигитални пејзаж пролази кроз значајне промене, укључујући догађаје као што су Самит будућности и Глобални дигитални споразум (GDC). Самит будућности, представља прилику за учвршћивање мултилатералне сарадње и решавање глобалних изазова попут климатских промена, неједнакости и конфликата, док GDC има за циљ да успостави заједничке принципе за безбедну, отворену и доступну дигиталну будућност, подржава мултиактерски модел управљања интернетом и наглашава значај учешћа свих актера, укључујући земље у развоју. Подсетио је да локални IGF-ови, укључујући српски имају важну улогу у промовисању дигиталне писмености и укључивању локалних гласова у глобалне разговоре о управљању интернетом јер је размена глобалног и националних IGF иницијатива кључна за спречавање фрагментације интернета и подстицање сарадње.
Публика је имала прилике да у простору и онлајн прати и учествује у разговорима на четири панела, а дискусије су резултирале значајним закључцима и препорукама. Током првог, уводног панела направљен је осврт на почетак глобалних дебата о управљању интернетом раних 2000-их под окриљем UN и Светског самита о информационом друштву (WSIS) што је резултирало формирањем IGF-а, као годишњег глобалног форума. Имајући у виду да је у току процес преиспитивања сврхе и улоге IGF, било је речи о томе како овај процес изгледа, како шири глобални технолошки и геополитички процеси утичу на њега и шта нас чека 2025. на конференцији која ће одлучивати о управљању интернетом на глобалном нивоу.
Сајбер безбедност била је тема следећег панела, а разматрани су европски и национални процеси у овој области. Направљен је осврт на прву NIS директиву ЕУ, њен утицај на процесе у Србији. Указано је на проблеме са којима су се европски регистри домена и пружаоци DNS услуга срели приликом израде NIS2 директиве, како су регистри ван ЕУ били укључени у процес и како је текао рад у радној групи за израду нове верзије домаћег Закона о информационој безбедности. Указано је на то да ће национални закон имати све важне елементе NIS2 директиве, проширити групу фирми на које се односи, па ће усклађивање са истим домаћим фирма олакшати пословање на тржишту ЕУ.
Нацрт Стратегије развоја ВИ у Републици Србији и перспективама које ствара за академску заједницу, привреду и друштво у целини била је тема следећег панела. Размотрени су различити пројекти и академски радови који имају прилику да допринесу унапређењу примене етичких принципа и заштити људских права. У закључку панела постигнута је сагласност да је мултисекторска сарадња једини начин за успостављање адекватног правног и стратешког оквира који ће штити људска права не ометајући привредни развој.
Квалификовање осветничке порнографије као кривичног дела треба да буде приоритетан задатак пред законодавцем, недвосмислен је закључак панела који је био посвећен дигиталном насиљу и дигнитету појединца у дигиталном окружењу. Током панела указано је на бројна груба кршења достојанства појединца на интернету, као и на потребу да медији буду замајац етичне комуникације, пре свега уклањањем сензационализма из извештавања о родно заснованом насиљу.
Секцију програма посвећену стапању зеленог и дигиталног као двоструке транзиције, а из перспективе UNDP-а, су водили Ана Митић-Радуловић, аналитичарка за циркуларну економију, UNDP и Слободан Марковић, саветник за дигиталне технологије, UNDP. Пет тимова, тј, стартапа пред публиком је представило решења, тј. зелене и дигиталне иновације својих фирми.
Културни и академски аспекат био је такође заступљен на IGF Србија 2024 кроз предавање Василија Милновића из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић који је говорио о дигиталној хуманистици и е-науци, приказао бројне међународне пројекте на овом пољу у којима је наведена установа учествовала, и дао ширу перспективну развоја хуманистичких наука у дигиталном окружењу.
Панел: Глобални, регионални и локални поглед на GDC, WSIS20+ и IGF20+ review
Панелисти:
- Olga Kyryliuk, Internews/SEEDIG
- Desiree Жељка Милошевић, Интернет друштво Србије (ISOC), огранак Београд
- Данко Јевтовић, потпредседник борда директора ICANN-a
Модератор: Слободан Марковић, UNDP
Кључне поруке:
- Један глобални интернет: На глобалном нивоу и даље де факто постоји консензус око одржавања интернета као јединствене глобалне мреже, што је успех, нарочито у контексту растућих геополитичких тензија које прете да фрагментирају интернет на националне системе под контролом влада. Визија јединственог глобалног интернета није загарантована и захтева свесну и континуирану подршку.
- Будућност IGF-а: Иако постоји оптимизам да ће IGF наставити да игра важну улогу у глобалном дијалогу о управљању интернетом, његова будућност зависиће од текућих консултација и подршке држава чланица УН. Укључивање IGF-а у Глобални дигитални споразум (GDC) указује на вољу да се овај форум очува, мада ће можда претрпети одређене промене.
- Мултистејкхолдерски приступ vs. мултилатералне тензије: Постоји стална тензија између влада које желе већу контролу над интернетом и оних који се залажу за вишеактерски приступ који укључује цивилно друштво, техничке стручњаке и приватни сектор. Ова тензија ће наставити да обликује будуће расправе на ову тему.
- Вештачка интелигенција и регулација: Дискусије о вештачкој интелигенцији постају централне у дебатама о управљању интернетом. Комплексност ВИ технологија, њихов потенцијал за манипулацију и недостатак адекватног надзора истакнути су као главни проблеми. Регулаторни напори, попут ЕУ акта о ВИ и иницијатива УН-а, корак су у правом смеру, али је потребно пажљиво избалансирати иновације и етичке стандарде.
- Координација и избегавање фрагментације: Велика је бојазан од могуће фрагментације дискусија и процеса доношења политика у различитим телима, што би могло довести до фрагментираног интернета. Координација, посебно у припремама за преглед WSIS+20 и GDC, је кључна.
Оптимизам који су неки учесници изразили одражава веру у отпорност отвореног интернета, али је јасно да је потребна опрезност јер нови изазови, попут управљања вештачком интелигенцијом и заштите приватности, долазе у први план.
Панел: NIS2 и Закон о информационој безбедности. Шта привреда мора да зна
Панелисти:
- Милан Војводић, Министарство информисања и телекомуникација
- Мина Томић, А1
- Дејан Ђукић, РНИДС
Модератор: Душан Стојичевић, Gransy
Кључне тачке које су истакнуте укључују:
- Одговорност директора и инспекција. Поменуто је да се директори заиста могу сматрати одговорним према закону, те да инспекције у Србији, иако важне, тренутно немају довољне капацитете. Планирано је повећање броја инспектора како би се испунили све већи захтеви закона.
- NIS2 директива и безбедност. NIS2 директива се сматра неопходном због све веће дигитализације услуга, од банкарства до државне администрације и континуиране претње коју сајбер напади представљају. Директива намеће обавезе операторима ИКТ система, који ће сада бити сматрани критичном инфраструктуром.
- Дигитални идентитет и е-новчаник. Важност развијања јединственог система дигиталног идентитета односно идентификовања, чиме би се олакшало коришћење е-административних услуга и побољшала безбедност. Овај систем би био усклађен са европским прописима у вези са дигиталним новчаницима.
- Одговор на инциденте. Дискусија је нагласила потребу за ефикасним системима одговора на инциденте како би се носили са безбедносним пробојем, јер је потпуна заштита од сајбер претњи немогућа. Фокус би требало да буде не само на спречавању напада, већ и на ублажавању њихових последица и осигуравању брзог опоравка.
- Улога приватних компанија. Велики део интернет инфраструктуре у Србији, као и другде, је у приватном власништву. Сарадња између државе и приватних субјеката је кључна за заштиту критичне инфраструктуре.
- Правни оквир и будући развој. Актуелни Закон о информационој безбедности у Србији се развија тако да обухвати више сектора и осигура већу безбедност ИКТ система. Будући развој може укључивати робусније системе за верификацију дигиталног идентитета и побољшане процедуре за борбу против сајбер криминала.
Дискусија се завршава сумирањем порука: важност система дигиталног идентитета, јасан одговор на безбедносне инциденте и неопходност сарадње између државе и приватног сектора за заштиту критичне инфраструктуре.
Панел: Вештачка интелигенција у Србији – стратегија и поглед у будућност
Панелисти:
- Ана Тоскић Цветиновић, Партнери Србија
- Љубиша Бојић, Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије
- Урош Полуга, Канцеларија за ИТЕ
Модератор: Богдан Бањац, Канцеларија повереника за заштиту равноправности
- Регулација и стратегија у погледу ВИ. Регулација ВИ треба да се фокусира на очување демократије, владавине права и права грађана. Потребно је обухватити питања дискриминације и заштите података, као и улогу различитих стејкхолдера, укључујући особе са инвалидитетом. Међународне конвенције и смернице се могу користити као модела за унапређење националних стратегија и закона о ВИ. Србија има прилику да се истакне кроз глобално БИ партнерство и да подели примере добрих пракси.
- Мониторинг и евалуација. Неопходно је увести системски мониторинг ВИ у јавном сектору, посебно у областима као што су јавне набавке и образовање. Праћење треба да обухвати заштиту података и спречавање негативних ефеката технологије. Постоје забринутости због употребе технологија као што су камере за препознавање лица у школама, које се користе без признања њихове праве сврхе. Потребно је системско одговарање на појаву deep fake садржаја и подизање свести о ризицима. Оснивање опсерваторије за вештачку интелигенцију може помоћи у континуираном праћењу и евалуацији ВИ система. Примери из других земаља, као што је Шпанија, могу послужити као модел за ову иницијативу.
- Мултидисциплинарни приступ. Укључивање различитих научних дисциплина је кључно за темељно истраживање ВИ. Анализе особина система ВИ и њиховог утицаја на кориснике требају бити стандардизоване и структурисане. Евалуација како ВИ утиче на емотивно стање корисника је важна за развој позитивних и корисних система ВИ.
- Едукација и свест о ризицима. Неопходно је подизати свест о ризицима повезаним са ВИ, укључујући deep fake технологије и друге потенцијалне опасности. Образовне иницијативе и јавни дијалог су кључни за превенцију злоупотреба. Поставља се питање како ВИ може утицати на емпатију и међуљудске односе. Потребно је размишљати о томе како ВИ може смањити људску емпатију и изазвати депресију.
Генерални закључак: Развијање свеобухватних стратегија и закона који обухватају све аспекте употребе ВИ, уз мултидисциплинарни приступ, кључни су за етичку и сигурну примену технологије. Едукација и подизање свести о потенцијалним негативним последицама ВИ су неопходни за очување људскости и емпатије у технолошком свету.
Панел: Дигитална права и слободе. Дигнитет појединца у дигиталном добу
Панелисткиње:
- Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности
- Анђела Миливојевић, истраживачка новинарка
- Бранислава Антовић Алексић, BDW Magazin
Модераторка: Круна Савовић, Адвокатска канцеларија Савовић
- Женска перспектива дигиталног насиља. Насиље на интернету је свеприсутно, посебно за жене и новинарке. Интернет омогућава стално узнемиравање 24/7, што је много теже избећи него физичко насиље. Указано је на висок ниво мизогиније и омаловажавања жена у дигиталном простору, посебно оних које су утицајне у новим индустријама као што су дигитални маркетинг и медији. Жене су често мета напада због своје појаве и успеха, а ово насиље је посебно изражено због анонимности коју интернет наводно пружа. Циљ је подизање свести међу доносиоцима одлука да се озбиљније баве овим проблемом.
- „Осветничка порнографија“ и патријархалне структуре. Истакнуто је да је један од највећих проблема у Србији такозвана „осветничка порнографија“ – неовлашћено дељење интимних фотографија и видео садржаја. Постоји патријархални наратив који криви жене за то што су се фотографисале, док су починиоци овог дигиталног насиља ретко санкционисани. У неким земљама региона попут Хрватске и Црне Горе овај облик насиља је већ инкриминисан, док Србија тек треба да донесе одговарајуће законске промене.
- Анонимност и платформа Telegram. Посебна пажња је посвећена проблему анонимности на апликацији Telegram, где су формиране групе са десетинама хиљада чланова који деле експлицитне садржаје без пристанка. Ова „анонимност“ (иако је починиоцима заправо могуће ући у траг) омогућава починиоцима да осећају сигурност у својим поступцима, а жртве остају без заштите јер закон не препознаје ове акције као кривична дела.
- Препоруке и правна решења. Едукација је кључна у борби против дигиталног насиља, неопходне су законске промене које би инкриминисале дела попут „осветничке порнографије“. Постоје технологије које могу помоћи у заштити интимних фотографија, али је потребно веће ангажовање друштва и правосуђа. Такође, истакнуто је да медији морају избегавати сензационализам када извештавају о овим темама и фокусирати се на праву природу проблема.
На крају панела истакнута је важност солидарности, едукације и јавне свести о овим темама. Потребно је наставити рад на унапређењу закона и механизама за заштиту људских права у дигиталном простору, јер ће изазови и злоупотребе у овој области наставити да се развијају.
Српски форум о управљању интернетом (IGF Србија), одржава се трећи пут под овим називом и део је мреже националних и регионалних иницијатива глобалног IGF-a Уједињених нација. Покренут је у мултиактерском духу IGF-a, као заједничка иницијатива неколико организација и институција.
