26.05.2323.

Поруке: IGF Србија 2023

Српски форум о управљању интернетом (IGF Србија 2023) одржан је 16. маја у Београду, а пред окупљеном публиком разматране су теме у фокусу интересовања међународне интернет заједнице. И ове године домаћин форума била је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), а суорганизатори Министарство информисања и телекомуникација, фондација Дипло, Интернет друштво Србије огранак Београд и компанија Gransy, уз подршку организација USAID/Internews, ICANN, RIPE NCC и Канцеларије повереника за заштиту равноправности.

Поздравни говор упутили су Ченгетај Масанго,  који се налази на челу Секретеријата Форума о управљању интернетом Уједињених нација, Андреа Бекали, директор за односе са стејкхолдерима за Европу (ICANN), и Олга Кириљук, председавајућа извршног одбора организације SEEDIG.

Током првог панела који је модерирао Слободан Марковић, саветник за дигиталне политике у Програму Уједињених нација за развој (UNDP) разговарало се о изазовима које геополитичке прилике уносе у дигитални простор, о питањима филтрације односно регулације садржаја и утицају међународних политика на креирање политика у малих земљама. Панелисти – Владимир Радуновић (фондација Дипло), Жељка Desiree Милошевић (Интернет друштво Србије) и Данко Јевтовић (ICANN) сагласили су се да је неутралност оно што одржава интернет глобалним, да је координација свих актера кључна, те да је потребно користити све капацитете мултиактерског приступа за креирање локалних, регионалних и глобалних политика да би се избегла регулација интернета, а сам интернет постао лепше огледало друштва.

Током другог панела посвећеног дигиталним правима и дигиталном надзору који је модерирао Бојан Елек, Београдски центар за безбедносну политику, а у ком су учествовали Богдан Бањац, Канцеларија поверенице за заштиту равноправности, Ана Тоскић, организација Партнери Србија и Душко Гудурић, виши саветник, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, истакнуто је да је потребно подићи свест грађана о приватности и заштити података о личности, али и објаснити узрочну везу између дељења података и заштите важности истих. Када је реч о новим технологијама и законској регулативи кључно је пронаћи баланс између људских права и безбедности, те законодавац мора да процени нужност и утицај регулативе на исте.

О вештачкој интелигенцији између технологије, права и слобода разговарали су др Сања Савчић, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Маја Зарић, Министарство информисања и телекомуникација и Бранимир Тодоровић, професор на Природно-математичком факултету у Нишу и власник фирме Аутономне интелигентне машине и системи, а панел је модерирао Дејан Ђукић, директор Фондације РНИДС. Током панела у први план стављено је питање одговорности, како креатора, тако корисника и законодаваца имајући у виду изузетно брз развој вештачке интелигенције. Извесно је да употреба технологија попут вештачке интелигенције, односно машинског учења, роботике, човечанству може донети изузетне добробити, али и нанети велику штету ако се те технологије злоупотребљавају. Панелисти су истакли важност етичке компоненте, али и нужност агилне реакције законодаваца како на локалним, тако и на наднационалним нивоима на изазове које развој технологије доноси.

И пракса и законска регулатива морају пратити корак са изузетно брзим променама до којих долази у дигиталном свету и са развојем технологија да привредни развој не би био кочен, саопштено је на панелу посвећеном ИТ бизнису. Пословање српских ИТ предузећа и стартапа у контексту глобалне економске нестабилности, промене технологија, геополитичких прилика разматрали су Филип Караичић, генерални директор Quantox Technology, Ђорђе Вукотић, стартап Joberty, Сања Кекић, Women4Cyber Србија и Душан Стојичевић, компанија Gransy, који је модерирао разговор. Панелисти су истакли важност континуираног образовања стручњака разних профила за пословање, са нагласком на изградњу капацитета у домену сајбер безбедности, али и нужност прилагођавања локалних, традиционалних економских прописа флексибилности коју изискује међународно пословање.

ИГФ Србија – поруке

Панел: Геополитика и дигитални простори (Geopolitics and digital spaces)

  1. Једноставно решење је нешто блокирати, али то сузбија слободе, што даље води до блокирања друштва и економије. Постоји притисак да се нађу решења, али ситуација је комплексна. Промовисати добар садржај је боље решење од филтрирања целокупних сервиса.
  2. Тражити филтрацију садржаја на нивоу инфраструктуре, искључити сервере и домене је погрешно. Треба одржавати глобални карактер интернета као мреже свих мрежа. У супротном, губи вредност. Неутралност је оно што интернет одржава глобалним и што омогућава великим играчима да користе ту инфраструктуру.
  3. Координација свих актера је круцијална, држава не може сама да одлучује. Асиметрија моћи какву пружа мултиактерски приступ је од пресудне важности и морамо да је користимо.
  4. Питање је ко би и како могао да регулише садржај. Нпр. ЕУ покушава да технолошке гиганте доведе у ред. Мале земље не могу саме да поступају као што ради ЕУ, јер би око себе навукле гвоздену завесу, те имају избор − да ли ће пратити модел ауторитарних земаља и „сећи” комплетне сегменте и сервисе на нету, ради контроле (без обзира на позитивне аспекте које употреба тих сервиса доноси), или поћи путем махом западних земаља (пре свега ЕУ), које кроз регулативу и политичке и економске притиске утичу на главне играче, технолошке гиганте. Латиноамеричке земље, Балкан, глобални југ могу заједничким деловањем да изврше притисак и на Исток и на Запад.
  5. Морамо да променимо начин размишљања о доношењу одлука на националном нивоу − како променити друштво, јер интернет је огледало друштва. 2. Дигитализација мора бити пропраћена policy оквиром. 3. Јачање националних компетенција је неопходно. 4. Користити мултиактерско друштво које у Србији већ постоји, норме не треба да се доносе иза затворених врата. 5. Избећи регулативу интернета, и тражење брзих и једноставних решења без учешћа стручне јавности; уместо тога, бавити се регулативом и уређењем/унапређењем друштва.

Панел: Дигитална права и дигитални надзор (Digital rights and digital surveillance)

  1. Интернет и технологије нису узрок дискиминације, одговорност за дискриминацију лежи и на појединцима и на друштву у целини. Потребно је подићи свест о овим темама, као и о приватности и заштити података о личности, те објаснити каузалну везу између дељења података и важности заштите тих података; објаснити на примерима који се тичу појединаца.
  2. Откривање осетљивих података је важан фактор ризика који може довести до даље дискриминације. Надзор је нешто што инхибира даљу слободу изражавања и угрожава равноправност одређених друштвених група. Нужан је опрез приликом увођења инвазивних система, попут биометријског надзора, и прикупљања нарочито осетљивих података о личности.
  3. Код нових технологија и законске регулативе која их регулише потребно је наћи баланс између људских права и безбедности. Закондавац мора да узме у обзир и процени утицај нових технологија?/безбедности? на људска права, процени неопходност регулативе и постара се да свака одредба заправо буде пропорционална.
  4. У Србији недостаје информисаност о овим темама на различитим нивоима почевши од институција, судова, али и самих грађана. А највећи изазов је недостатак демократских механизама. Поставља се питање шта ми као грађани да радимо. Треба, осим личне дигиталне хигијене, да знамо како да штитимо податке других. Морамо да користимо механизме који су доступни. Није само до механизма, важна је и дигитална писменост.
  5. Грађани морају да знају кад се њихови подаци деле у дигиталном свету, где ти подаци завршавају и која је сврха њихове употребе.
  6. Треба штитити жртве говора мржње.
  7. Потребно је инсистирати на томе да медији поштују право на приватност приликом извештавања.

Панел: Вештачка интелигенција између технологије, права и слобода (AI: between technology, rights and freedoms)

  1. Потребно је наћи баланс између изазова које доноси вештачка интелигенција, пре свега на приватност, заштиту података о личности, али и заштиту интелектуалне својине, а са друге стране развоја ових модела. Циљ правног уређења треба да стимулише даљи развој технологије, узимајући у обзир етику и људска права.
  2. Према позитивном праву, само људска креација може бити предмет ауторскоправне заштите, док машине нису субјект права. Самим тим, законодавство које се односи на регулисање интелектуалне својине не мора да се мења.
  3. Вештачка интелигенција доноси неизмерне добробити, али и изазове. Одговорност за штету коју проузрокује технологија мора бити на свима нама, не само на корисницима, већ и на онима који је развијају. Потребно је радити на етичкој примени, односно позитивном коришћењу вештачке интелигенције, а један од кључева у постизању тог циља јесте образовање и подизање свести. Добра ствар је што предложена регулатива Европске уније уводи, поред субјективне одговорности за несавесно коришћење, и објективну одговорност провајдера.
  4. Креирање јавних политика, како на глобалном тако и на локалном нивоу, превише је споро за промене које се дешавају. Одговор на изазове вештачке интелигенције мора да буде агилан. Светски експерти треба да се окупљају и дискутују, а одлично место за дијалог је ИГФ. Сарадњу такође треба убрзати. Умрежавање на глобалном нивоу мора бити агилније и прекогранично јаче. Можда је ново међународно тело решење за изазове.
  5. Одговорност је на нама. Свака линија кода и сваки податак који унесемо је наша одговорност. Шта ми као друштво одлучимо да развијамо и шта ми одлучимо да треба да буде примењемо у реалном животу, утицаће на то каква ће нам бити будућност. Морамо да будемо спремни и на изазове и на одговорности. Код развоја ових система потребна је етика и савест, како корисника, тако и произвођача.
  6. Човек мора да научи да управља вештачком интелигенцијом и да је користи, а то ће захтевати и подизање свести и образовање. Дошли смо до момента кад мора да се реагује. Будуће деловање треба прилагодити светској популацији која тренутно не разуме вештачку интелигенцију. У подизању свести највећа је одговорност на државним институцијама, али и на цивилном сектору и самом појединцу.

Панел: ИТ бизнис у доба кризе и нових технологија (IT business in the age of crisis and the emerging technologies)

    1. Оператива и регулација морају пратити корак с променама у дигиталном свету, и свету нових технологија, како не би биле кочнице даљег развоја. Оно што је потребно јесте боља едукација стручњака из свих сфера (правника, банкара, економиста итд.) о свим питањима, како изазовима, тако и предностима ИТ. Држава у овим процесима мора имати проактивну улогу.
    2. Веза између ИТ еко-система и факултета постоји, када је реч о изградњи капацитета у области сајбер безбедности. То је и препознато у свету тиме што су наши стручњаци цењени. Међутим, један од изазова или недостатака је да ИТ стручњаци (програмери, дивелопери) у многим случајевима немају свест, односно ширу слику о опасностима. Зато је подизање свести код њих, и о сајбер безбедности али и другим питањима попут заштите података о личности, врло важно.
    3. Традиционалне области економије морају да се прилагоде новим врстама пословања, плаћања, да би помогле фирмама да сарађују са компанијама у иностранству. Један од примера јесте чињеница да тренутна регулатива, иако покрива фриленсере пореским законом, не препознаје „институцију” фриленсера.

IGF Србија одржава се други пут под овим називом и део је NRI (National and Regional IGF initiatives) мреже глобалног IGF-a, представља наставак националних дискусија о дигиталним политикама и управљању интернетом. Покренут је у мултиактерском духу IGF-а, као заједничка иницијатива неколико организација и институција. IGF је  интернационална арена за дискусије и сарадњу на теме везане за развој информационог друштва, управљање интернетом и проблеме интернета уопште. IGF није тело које доноси одлуке, већ форум где се дефинисани проблеми и дискутовани приступи могу обликовати у јавне, међународне или националне политике и проследити другим телима – било унутар UN или другим међународним организацијама или владама – на разматрање. Спектар тема обухвата техничке, правне, економске и друштвене аспекте.