Poruke: IGF Srbija 2023

Srpski forum o upravljanju internetom (IGF Srbija 2023) održan je 16. maja u Beogradu, a pred okupljenom publikom razmatrane su teme u fokusu interesovanja međunarodne internet zajednice. I ove godine domaćin foruma bila je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), a suorganizatori Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, fondacija Diplo, Internet društvo Srbije ogranak Beograd i kompanija Gransy, uz podršku organizacija USAID/Internews, ICANN, RIPE NCC i Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Pozdravni govor uputili su Čengetaj Masango,  koji se nalazi na čelu Sekreterijata Foruma o upravljanju internetom Ujedinjenih nacija, Andrea Bekali, direktor za odnose sa stejkholderima za Evropu (ICANN), i Olga Kiriljuk, predsedavajuća izvršnog odbora organizacije SEEDIG.

Tokom prvog panela koji je moderirao Slobodan Marković, savetnik za digitalne politike u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) razgovaralo se o izazovima koje geopolitičke prilike unose u digitalni prostor, o pitanjima filtracije odnosno regulacije sadržaja i uticaju međunarodnih politika na kreiranje politika u malih zemljama. Panelisti – Vladimir Radunović (fondacija Diplo), Željka Desiree Milošević (Internet društvo Srbije) i Danko Jevtović (ICANN) saglasili su se da je neutralnost ono što održava internet globalnim, da je koordinacija svih aktera ključna, te da je potrebno koristiti sve kapacitete multiakterskog pristupa za kreiranje lokalnih, regionalnih i globalnih politika da bi se izbegla regulacija interneta, a sam internet postao lepše ogledalo društva.

Tokom drugog panela posvećenog digitalnim pravima i digitalnom nadzoru koji je moderirao Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, a u kom su učestvovali Bogdan Banjac, Kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Ana Toskić, organizacija Partneri Srbija i Duško Gudurić, viši savetnik, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, istaknuto je da je potrebno podići svest građana o privatnosti i zaštiti podataka o ličnosti, ali i objasniti uzročnu vezu između deljenja podataka i zaštite važnosti istih. Kada je reč o novim tehnologijama i zakonskoj regulativi ključno je pronaći balans između ljudskih prava i bezbednosti, te zakonodavac mora da proceni nužnost i uticaj regulative na iste.

O veštačkoj inteligenciji između tehnologije, prava i sloboda razgovarali su dr Sanja Savčić, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Maja Zarić, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Branimir Todorović, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i vlasnik firme Autonomne inteligentne mašine i sistemi, a panel je moderirao Dejan Đukić, direktor Fondacije RNIDS. Tokom panela u prvi plan stavljeno je pitanje odgovornosti, kako kreatora, tako korisnika i zakonodavaca imajući u vidu izuzetno brz razvoj veštačke inteligencije. Izvesno je da upotreba tehnologija poput veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja, robotike, čovečanstvu može doneti izuzetne dobrobiti, ali i naneti veliku štetu ako se te tehnologije zloupotrebljavaju. Panelisti su istakli važnost etičke komponente, ali i nužnost agilne reakcije zakonodavaca kako na lokalnim, tako i na nadnacionalnim nivoima na izazove koje razvoj tehnologije donosi.

I praksa i zakonska regulativa moraju pratiti korak sa izuzetno brzim promenama do kojih dolazi u digitalnom svetu i sa razvojem tehnologija da privredni razvoj ne bi bio kočen, saopšteno je na panelu posvećenom IT biznisu. Poslovanje srpskih IT preduzeća i startapa u kontekstu globalne ekonomske nestabilnosti, promene tehnologija, geopolitičkih prilika razmatrali su Filip Karaičić, generalni direktor Quantox Technology, Đorđe Vukotić, startap Joberty, Sanja Kekić, Women4Cyber Srbija i Dušan Stojičević, kompanija Gransy, koji je moderirao razgovor. Panelisti su istakli važnost kontinuiranog obrazovanja stručnjaka raznih profila za poslovanje, sa naglaskom na izgradnju kapaciteta u domenu sajber bezbednosti, ali i nužnost prilagođavanja lokalnih, tradicionalnih ekonomskih propisa fleksibilnosti koju iziskuje međunarodno poslovanje.

IGF Srbija – poruke

Panel: Geopolitika i digitalni prostori (Geopolitics and digital spaces)

1. Jednostavno rešenje je nešto blokirati, ali to suzbija slobode, što dalje vodi do blokiranja društva i ekonomije. Postoji pritisak da se nađu rešenja, ali situacija je kompleksna. Promovisati dobar sadržaj je bolje rešenje od filtriranja celokupnih servisa.
2. Tražiti filtraciju sadržaja na nivou infrastrukture, isključiti servere i domene je pogrešno. Treba održavati globalni karakter interneta kao mreže svih mreža. U suprotnom, gubi vrednost. Neutralnost je ono što internet održava globalnim i što omogućava velikim igračima da koriste tu infrastrukturu.
3. Koordinacija svih aktera je krucijalna, država ne može sama da odlučuje. Asimetrija moći kakvu pruža multiakterski pristup je od presudne važnosti i moramo da je koristimo.
4. Pitanje je ko bi i kako mogao da reguliše sadržaj. Npr. EU pokušava da tehnološke gigante dovede u red. Male zemlje ne mogu same da postupaju kao što radi EU, jer bi oko sebe navukle gvozdenu zavesu, te imaju izbor − da li će pratiti model autoritarnih zemalja i „seći” kompletne segmente i servise na netu, radi kontrole (bez obzira na pozitivne aspekte koje upotreba tih servisa donosi), ili poći putem mahom zapadnih zemalja (pre svega EU), koje kroz regulativu i političke i ekonomske pritiske utiču na glavne igrače, tehnološke gigante. Latinoameričke zemlje, Balkan, globalni jug mogu zajedničkim delovanjem da izvrše pritisak i na Istok i na Zapad.
5. Moramo da promenimo način razmišljanja o donošenju odluka na nacionalnom nivou − kako promeniti društvo, jer internet je ogledalo društva. 2. Digitalizacija mora biti propraćena policy okvirom. 3. Jačanje nacionalnih kompetencija je neophodno. 4. Koristiti multiaktersko društvo koje u Srbiji već postoji, norme ne treba da se donose iza zatvorenih vrata. 5. Izbeći regulativu interneta, i traženje brzih i jednostavnih rešenja bez učešća stručne javnosti; umesto toga, baviti se regulativom i uređenjem/unapređenjem društva.

Panel: Digitalna prava i digitalni nadzor (Digital rights and digital surveillance)

1. Internet i tehnologije nisu uzrok diskiminacije, odgovornost za diskriminaciju leži i na pojedincima i na društvu u celini. Potrebno je podići svest o ovim temama, kao i o privatnosti i zaštiti podataka o ličnosti, te objasniti kauzalnu vezu između deljenja podataka i važnosti zaštite tih podataka; objasniti na primerima koji se tiču pojedinaca.
2. Otkrivanje osetljivih podataka je važan faktor rizika koji može dovesti do dalje diskriminacije. Nadzor je nešto što inhibira dalju slobodu izražavanja i ugrožava ravnopravnost određenih društvenih grupa. Nužan je oprez prilikom uvođenja invazivnih sistema, poput biometrijskog nadzora, i prikupljanja naročito osetljivih podataka o ličnosti.
3. Kod novih tehnologija i zakonske regulative koja ih reguliše potrebno je naći balans između ljudskih prava i bezbednosti. Zakondavac mora da uzme u obzir i proceni uticaj novih tehnologija?/bezbednosti? na ljudska prava, proceni neophodnost regulative i postara se da svaka odredba zapravo bude proporcionalna.
4. U Srbiji nedostaje informisanost o ovim temama na različitim nivoima počevši od institucija, sudova, ali i samih građana. A najveći izazov je nedostatak demokratskih mehanizama. Postavlja se pitanje šta mi kao građani da radimo. Treba, osim lične digitalne higijene, da znamo kako da štitimo podatke drugih. Moramo da koristimo mehanizme koji su dostupni. Nije samo do mehanizma, važna je i digitalna pismenost.
5. Građani moraju da znaju kad se njihovi podaci dele u digitalnom svetu, gde ti podaci završavaju i koja je svrha njihove upotrebe.
6. Treba štititi žrtve govora mržnje.
7. Potrebno je insistirati na tome da mediji poštuju pravo na privatnost prilikom izveštavanja.

Panel: Veštačka inteligencija između tehnologije, prava i sloboda (AI: between technology, rights and freedoms)

1. Potrebno je naći balans između izazova koje donosi veštačka inteligencija, pre svega na privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, ali i zaštitu intelektualne svojine, a sa druge strane razvoja ovih modela. Cilj pravnog uređenja treba da stimuliše dalji razvoj tehnologije, uzimajući u obzir etiku i ljudska prava.
2. Prema pozitivnom pravu, samo ljudska kreacija može biti predmet autorskopravne zaštite, dok mašine nisu subjekt prava. Samim tim, zakonodavstvo koje se odnosi na regulisanje intelektualne svojine ne mora da se menja.
3. Veštačka inteligencija donosi neizmerne dobrobiti, ali i izazove. Odgovornost za štetu koju prouzrokuje tehnologija mora biti na svima nama, ne samo na korisnicima, već i na onima koji je razvijaju. Potrebno je raditi na etičkoj primeni, odnosno pozitivnom korišćenju veštačke inteligencije, a jedan od ključeva u postizanju tog cilja jeste obrazovanje i podizanje svesti. Dobra stvar je što predložena regulativa Evropske unije uvodi, pored subjektivne odgovornosti za nesavesno korišćenje, i objektivnu odgovornost provajdera.
4. Kreiranje javnih politika, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, previše je sporo za promene koje se dešavaju. Odgovor na izazove veštačke inteligencije mora da bude agilan. Svetski eksperti treba da se okupljaju i diskutuju, a odlično mesto za dijalog je IGF. Saradnju takođe treba ubrzati. Umrežavanje na globalnom nivou mora biti agilnije i prekogranično jače. Možda je novo međunarodno telo rešenje za izazove.
5. Odgovornost je na nama. Svaka linija koda i svaki podatak koji unesemo je naša odgovornost. Šta mi kao društvo odlučimo da razvijamo i šta mi odlučimo da treba da bude primenjemo u realnom životu, uticaće na to kakva će nam biti budućnost. Moramo da budemo spremni i na izazove i na odgovornosti. Kod razvoja ovih sistema potrebna je etika i savest, kako korisnika, tako i proizvođača.
6. Čovek mora da nauči da upravlja veštačkom inteligencijom i da je koristi, a to će zahtevati i podizanje svesti i obrazovanje. Došli smo do momenta kad mora da se reaguje. Buduće delovanje treba prilagoditi svetskoj populaciji koja trenutno ne razume veštačku inteligenciju. U podizanju svesti najveća je odgovornost na državnim institucijama, ali i na civilnom sektoru i samom pojedincu.

Panel: IT biznis u doba krize i novih tehnologija (IT business in the age of crisis and the emerging technologies)

1. 1. Operativa i regulacija moraju pratiti korak s promenama u digitalnom svetu, i svetu novih tehnologija, kako ne bi bile kočnice daljeg razvoja. Ono što je potrebno jeste bolja edukacija stručnjaka iz svih sfera (pravnika, bankara, ekonomista itd.) o svim pitanjima, kako izazovima, tako i prednostima IT. Država u ovim procesima mora imati proaktivnu ulogu.
   2. Veza između IT eko-sistema i fakulteta postoji, kada je reč o izgradnji kapaciteta u oblasti sajber bezbednosti. To je i prepoznato u svetu time što su naši stručnjaci cenjeni. Međutim, jedan od izazova ili nedostataka je da IT stručnjaci (programeri, diveloperi) u mnogim slučajevima nemaju svest, odnosno širu sliku o opasnostima. Zato je podizanje svesti kod njih, i o sajber bezbednosti ali i drugim pitanjima poput zaštite podataka o ličnosti, vrlo važno.
   3. Tradicionalne oblasti ekonomije moraju da se prilagode novim vrstama poslovanja, plaćanja, da bi pomogle firmama da sarađuju sa kompanijama u inostranstvu. Jedan od primera jeste činjenica da trenutna regulativa, iako pokriva frilensere poreskim zakonom, ne prepoznaje „instituciju” frilensera.

IGF Srbija održava se drugi put pod ovim nazivom i deo je NRI (National and Regional IGF initiatives) mreže globalnog IGF-a, predstavlja nastavak nacionalnih diskusija o digitalnim politikama i upravljanju internetom. Pokrenut je u multiakterskom duhu IGF-a, kao zajednička inicijativa nekoliko organizacija i institucija. IGF je  internacionalna arena za diskusije i saradnju na teme vezane za razvoj informacionog društva, upravljanje internetom i probleme interneta uopšte. IGF nije telo koje donosi odluke, već forum gde se definisani problemi i diskutovani pristupi mogu oblikovati u javne, međunarodne ili nacionalne politike i proslediti drugim telima – bilo unutar UN ili drugim međunarodnim organizacijama ili vladama – na razmatranje. Spektar tema obuhvata tehničke, pravne, ekonomske i društvene aspekte.